Priredio:
Dragan Štavljanin
Svet je postao dupke puno pozorište i svako sa laptopom sada može da uzvikne “požar” i izazove stampedo, piše
Majkl Koplou (Michael Koplow) za “Forin polisi” (Foreign Policy).
Nemiri koji su izbili u arapskom svetu zbog ispunjenog mržnjom videa “Nevinost muslimana”, zatekla je mnoge, uključujući i zadužene za bezbednost ambasada SAD.
Uostalom, administracija
Baraka Obame je uporno nastojala da poboljša američku poziciju i njene veze sa islamskim društvima: počev od predsednikovog govora u Ankari i Kairu 2009. do podrške demokratskim pokretima u Egiptu, Tunisu, Libiji, Siriji i drugim arapskim državama.
Štaviše, sadašnji izlivi gneva na ulicama Kaira i drugih gradova se odnose na film sa kojim američka vlada nema nikakve veze u pravljenju ili promovisanju. Stoga je logična pretpostavka da će se, kada splasne bes demonstranata, sve vratiti na pređašnje stanje.
Nažalost, ta procena verovatno nije tačna. Mnogo je izvesnije da će ovi događaji označiti početak perioda u kome će nasilne demonstracije u arapskim zemljama protiv SAD postati sve uobičajenija pojava. Tri su razloga za to.
Prvo, postoji suštinsko neslaganje između onoga što SAD i mnogi muslimani u arapskim zemljama smatraju osnovnim ljudskim pravima. Tamo gde Amerikacni stavljaju naglasak na slobodu govora kao vrednost koju treba negovati bez obzira na okolnosti, arapski svet doživljava svetost religije kao vrednost koja se ne može kršiti u bilo kom kontekstu.
Mada nije nova, eksplozija u razvoju komunikacionih tehnologija i, sledstveno tome, širenje informacija – bez obzira koliko to bilo opskurno ili trivijalno – još više je zaoštrila ovu različitost pogleda.
Pre pet godina, niko u SAD, a da ne govorimo u Egiptu ili Libiji, ne bi čuo za
Sema Basila (Sam Bacile) i ne više od grupice ljudi ne bi videlo ovaj ozloglašeni film.
Međutim, sada svako sa laptopom može napraviti odvratno delo i osigura da ga vide milioni ljudi širom sveta. Cela planeta je postala, po rečima sudije Vrhovnog suda SAD
Stivena Brejera (Stephen Breyer), “prenatrpano pozorište” na ivici stampeda.
To znači da je prilično izvesno da će se ovakve epizode ponavljati u meri u kojoj će muslimani biti izloženi patološkoj mržnji male grupe, ekstremnih Amerikanaca.
Propovednik sa Floride
Teri Džouns (Terry Jones) i “Sem Basil”, odnosno
Nakoula Baselej (Basseley) Nakoula, najgori su mogući podstrekači etničkog nasilja i arapski muslimani će biti sve ljući zbog onoga što doživljavaju kao stalnu uvredu njihovih svetih vrednosti i prava, dok SAD ne čine ništa da ograniče prava svojih građana da iskazuju svoja viđenja, ma koliko ona bila mrska.
Drugo, dok Obamina administracija nastoji očajnički da bude na pravoj istorijskoj strani kada je reč o Arapskom proleću – dugogodišnja američka podrška arapskim diktatorima dovela je do toga da je Vašington izgubio svaki kredibilitet.
Nepopularne odluke
Višedecenijski pogrešni koraci SAD ne mogu se popraviti za samo nekoliko godina, pogotovo kada arapske zemlje poput Egipta osećaju da ih Vašington ogoljeno koristi za ostvarivanje svojih ambicija i interesa.
Povrh svega, na SAD se gleda sa dubokom sumnjičavošću zbog podrške demokratskim pokretima u pojedinim sredinama, kao što su Libija i Tunis, ali, istovremeno, podupiranja vlada u drugim, na primer u Bahreinu.
Protest u Kabulu protiv filma u kojem se ismeva prorok Muhamed, 17. septembar 2012.x
Protest u Kabulu protiv filma u kojem se ismeva prorok Muhamed, 17. septembar 2012.
To stavlja Vašington u potpuno gubitničku situaciju, čime ugrožava dugoročne strateške projekcije i odnose u mestima poput Egipta, gde je podržao demonstrante i partije koje se zalažu za demokratiju, ali nije dobio priznanje tamošnje javnosti koja doživljava SAD kao licemerne – ili još gore, kao neprijatelja.
Više od drugih država koje imaju globalni status, SAD su često morale da donose teške odluke u kojima se sukobljavaju njihovi interese i vrednosti. Međutim, arapska društva nisu voljna da omoguće Vašingtonu manevarski prostor – što otežava odgovor na incidente poput ovog povodom filma “Nevinost muslimana”.
Imajući u vidu mnoge nepopularne odluke Vašingtona, Arapi kojima nije blizak američki sistem vrednosti, doživljavaju poslednja zbivanja kao još jedan primer u kome nadležni u SAD nisu preduzeli akciju i sudski procesuirali kreatora pomenutog filma, bez obzira što to nije moguće u zemlji u kojoj je sloboda govora apsolutna.
Na kraju, pojava demokratskih politika u zemljama u kojima je pobedilo Arapsko proleće, dodatno je zakomplikovalo ovu situaciju.
Novoizabranim vladama je potrebno da zadrže popularnost kako bi opstale na svojim pozicijama, a najlakši način je da ostanu po strani i omoguće nastavak protesta naroda protiv SAD nesmanjenom žestinom.
U pojedinim slučajevima, vlade su, u stvari, ohrabrivale demonstrante. Vlada Muslimanske braće u Egiptu je upravo to činila, kada se predsednik
Mohamed Morsi suočio sa zahtevima građana da se suprostavi SAD, zbog čega ga je ljutiti Obama pozvao telefonom zatraživši da promeni kurs.
Tome treba dodati da prisustvo izabranih vlada u Egiptu, Libiji i Tunisu znači da demonstranti više nisu usredsređeni na američku podršku autoritarnim režimima, već na percipiranu pretnju od američkih vrednosti koje omogućavaju stvari kao što je izrugivanje proroku Muhamedu. To sve čini incidente kao što je ovaj verovatnijim, s obzirom da je uvredljivi materijal sveprisutna i stalna karakteristika američke kulture.
Mada će gnev koji je izazvao film “Nevinost muslimana” sigurno vremenom splasnuti, ovi protesti nisu fenomen koji “svetlucne” i nestane sa radara. Američke diplomate neće moći uskoro da osete olakšanje.