Među najčitajnijim knjigama na ovogodišnjem Sajmu u Beogradu su „žive knjige“.
U organizaciji Saveta Evrope na jednom od sajamskih štandova posetioci su po prvi put imali priliku da razgovaraju sa ljudima raznih nacionalnosti, religija i pripadnicima manjinskih grupa o kojima u srpskom društvu najčešće postoje brojne predrasude.
Za samo dva dana na Sajmu 500 ljudi pročitalo je „žive knjige“, a jedna od najtraženijih bio je
Idriz Seferi (28), Albanac iz Peći, kog je želelo da čuje na desetine mladih.
„Evo, vi me pitate kako je u Peći, da li je taj grad drugačiji od drugih. Mogu da vam kažem da je, generalno, razlika samo otprilike kao izmedju Beograda i Niša, ili Kraljeva, tako nešto... Posle rata, recimo, Peć se promenila, razvija se, i danas više nema nekadašnjih državnih kafana, nego su to privatni restorani gde se izlazi na ručkove i večere. Ali hrana je tamo ista kao i ovde, jede se sarma, gulaš, burek... Ako bi posetili Peć, vi kao mladi ljudi iz Beograda, mogli bi da izadjete uveče u moderne kafiće ili klubove, dok bi preko dana imali priliku da obidjete predivnu prirodu u okolini.“
"Žive knjige" koje su posetioci mogli da čitaju bili su i Kineskinja, vegan, gej, izbeglica, osoba zaražena HIV-om, lezbejka, Rom, ratni veteran ili rabin, a svi oni spremno su ih dočekivali kako bi im ispričali svoje živote.
Volonterka
Žaklina Živković kaže da je ideja o "živoj biblioteci", u kojoj su knjige ljudi koji trpe neku vrstu diskriminacije, nastala u Švedskoj i da su i u Beogradu čitaoci mogli da ih pitaju sve što ih zanima.
„I na taj način oni razbijaju neke svoje predrasude. A ako ih nemaju, onda proširuju svoje znanje. Svako ko pročita jednu knjigu vrati se po još nekoliko, nismo imali do sada nikoga ko je pročitao samo jednu knjigu i otišao.“
Gužva je bila tolika da su „žive knjige“ izmedju dva razgovora, koji su trajali i po 45 minuta, imale samo toliko vremena da popiju kafu ili sok pa su nastavljale priču sa čitaocima.
Idriz Seferi čuo je na stotine pitanja, medju kojima je se našlo i to „Da li su svi Albanci pekari“, ali kaže da mu je najzanimjiviji bio susret sa četiri beogradske srednjoškolke.
„Kada sam ih pitao zašto su baš mene izabrale rekle su mi da mrze Albance. Medjutim, nakon jedno 40 minuta razgovora promenile su mišljenje i na kraju smo razmenili kontakte jer hoće da me dodaju na Fejsbuku i da postanemo prijatelji. Onda sam ustao i zagrlio ih i u šali im rekao da sada mogu da vide da nije toliko teško zagrliti Albanca.“
(FOTOGALERIJA: 'Žive knjige' na Beogradskom sajmu knjige, fotografije: Savet Evrope)
Mnogi posetioci u čitanje živih knjiga upustili su se iz puke radoznalosti, ali su posle susreta u četiri oka saznali važne poruke i otišli uz puno emocija.
Dušanka Vukelić (45) iz Hrvatske, koja je kao medicinska sestra u ratu ostala teški invalid, svoj život ispričala je čitaocima „žive biblioteke“.
„Svaki rat je loš i volela bih da poručim svima da više tolerišemo jedni druge, da prihvatimo različitosti, jer mislim da na zemaljskoj kugli ima dovoljno mesta za sve ljude ovog sveta. U ratu je bilo strašno, mene i moju koleginicu užasno je ranila granata koja je eksplodirala tik do nas, ostale smo žive, ali sam jedva izašla iz duge kome, imala sam brojne operacije... Jedno vreme bila sam jako depresivna ali sam iz toga uspela da se izvučem uz pomoć prijatelja i porodice. Sada živim punim plućima koliko god mogu, volim da putujem i da se družim.“
Dejana Bačko (17) iz Novog Sada, koja je saslušala životnu priču ratne veteranke sa invaliditetom, rekla je za RSE da je dobila novu snagu.
„Ona mi je potvrdila da čovek treba da se bori sa svojim problemima, da treba da ima jaku volju, i prosto me podstakla da nastavim pozitivno. I ja sam osoba sa invaliditetom, rodjena sam bez ruku, ali samo treba imati volju i ići dalje u životu uprkos preprekama. Jednostavno, mora se hrabro ići napred.“
Otvorena knjiga za sve koji su želeli da znaju više o životu homoseksualaca u Srbiji bio je Šapčanin
Aleksandar Prica (36).
„Mene ne karakteriše gejem to što imam seksualne odnose sa muškarcima, već to što se za njih emotivno i romantično vežem. Na kraju krajeva, nekad sam imao seksualne odnose sa ženama jer sam hteo da dokažem da nisam gej. Tada sebe nisam voleo, nisam mogao da se pogledam u ogledalo... Iz svakog ovakvog „čitanja“ ja izadjem emotivno bogatiji, jači i stabilniji, i kada vidim zahvalnost u očima čitalaca znam da radim dobar posao. Jer znam da ću pomoći mojim prijateljima i prijateljicama koji su gejevi i lezbejke.“
Sa njim je razgovarala i čitateljka
Bojana Dašić (38) iz Beograda koja kaže da je čitanje „žive knjige“ vrlo neobično i zanimljivo.
„Imala sam priličnu tremu jer sam pitala mnoge stvari koje su me kopkale, a nisam imala koga o tome da pitam. Ovo je zaista jedno novo i potpuno drugačije iskustvo“.
Antje Rothemund, šefica misije Saveta Evrope u Beogradu, rekla je za RSE da su ovakvi dogadjaji najbolja prilika da se nešto nauči o ljudima o kojima mnogi malo znaju.
“U našoj “Živoj biblioteci” imamo predstavnike grupa koje su najčešće izložene diskriminaciji i o kojima vladaju brojni stereotipi. Zato naše knjige imaju naslove kao što su “Rom”, “Lezbejka”, “Izbeglica”, "Madjar” ili "Albanac”… Čitaoci kojima se to učini zanimljivim mogu da “iznajme knjigu” na pola sata, i da sa njima popričaju u poverljivoj i privatnoj atmosferi. Verujem da se na ovaj način mnoge stvari menjaju na bolje jer čitaoci odu oplemenjeni, sa manje predrasuda, i spemni na više tolerancije.”
Projekat „Živa biblioteka“, koji je prvi put održan na beogradskom Sajmu knjiga, u Srbiji je pokrenut početkom 2012. godine. „Čitanja“ su do sada održana u Smederevu, Jagodini i Rumi a sledeće je u Pančevu 10. novembra.