BRANISLAV ČANAK ONLINE

Ako tvrdite da ce sindikat imati vodecu ulogu kod priblizavanja Evropskoj uniji, zasto onda izbjegavate kontakte sa naprednim evropskim sindikatima u kojima su radnicka prava na prvom mjestu njihovih djelovanja?

Zaista mi nije jasno odakle ovaj zaključak. Mi, naprotiv, imamo veoma razvijene odnose sa većinom evropskih sindikata, a, takođe, članovi smo Evropske konfederacije sindikata, dakle, ne bi nas, valjda, primili u članstvo da ih izbegavamo. Veoma bliske odnose imamo sa sva tri italijanska sindkata, sa francuskim sindikatima CFDT i CGT, nemačkim DGB., itd.

Ako se vlasnici firmi (tajkuni) ponasaju grubo i agresivno, zasto Nezavisnost ne poduzima ama bas nista kako bi ih razotkrio i izveo pred sud pravde?

Ko vam je rekao da ne radimo ništa ? Mi to radimo godinama, ali naš posao je za sada zaludan, i biće zaludan dogod to bude završavalo u raznim fijokama državnog aparata. Tako je bilo u vreme Miloševića, tako je danas.

Da li ste se nekad upitali zašto Srbija ne isplaćuje kosovskim penzionerima svoje penzije koje su ih zaslužili a isplaćuje platu prosvetnim radnicima koji rade na kosovu i primaju dve plate a isplaćiuje i rdnicima koji su raseljeni u Srbiji a nikakvu dobit ne ostvaruju jer ne rade ni na Kosovu ni u Srbiji pozdrav, hvala

Nisam znao za penzionere i radnike, za prosvetare sam znao. Znam i zašto. Srbija na tako infantilan način drži kontakt sa ostatkom srpske populacije na Kosovu i onog dela rasejanog po Srbiji, gradeći tako fantazmagoričnu kritičnu masu koja treba da „opravda“ srpska prava na Kosovu. Naivno i kasno, ali za političare vrlo lako jer to rade tuđim novcem, novcem poreskih obveznika.

Gdje prema vašim saznanjima ima vise gladnih u Srbiji ili Hrvatskoj. Mislim da u Crnoj Gori, Makedoiniji i posebno BiH ima nažalost, više gladnih nego u doba Turaka?

Znate šta, Ivane. Kada sam pre tri godine saznao da su otvorene narodne kuhinje u Vojvodini, shvatio sam koliko smo nisko pali. Vojvodina i narodne kuhinje ?! Riznica hrane i glad ?! Ipak, mislim da je u BiH najteže, ali se to ne vidi, jer se tamo sve, pa čak i siromaštvo, dešava iza dimne zavese političke retorike.

Kako će se Nezavisnost postaviti prema poslodavcima koji krše ili ne poštuju radnička prava?

Kao i uvek, sa njima smo na ratnoj nozi. Ali, slaba vajda, kada su svi oni iznad zakona i dobro ušuškani od svojih političara. Potpuno je uobičajeno da se rešenja inspekcije rada u potpunosti ignorišu, a, imamo slučaj u Veterinarskom zavodu u Zemunu, gde se nisu poštovale čak ni odluke Vrhovnog suda Srbije i to u dva navrata.

Da li se Srbija sprema za evropsku ili rusku zajednicu?

Meni sve više liči na rusku zajednicu, ali neiskreno sa obe strane. Od Miloša Obrenovića do danas, Rusija nikada nije bila na srpskoj strani, sem propagandno, marketinški. Uostalom, to je inače glupost. U međunarodnim odnosima nikada, ama baš nikada, nije bilo ljubavi, već samo interesa. Samo Srbi uporno tu traže ljubav. Zato nam sve ovo i dešava.

Kad ste zadnji put isposlovali povecanje plate svojim clanovima i za koliko i kada ste zadnji put vratili otpustenog radnika sa posla? Kad ste organizovali posljednji strajk, koji su bili zahtjevi, koliko je trajao i kako je zavrsio? Kad ste se zadnji put potukli sa policijom?

Mi imamo preko tri hiljade organizacija učlanjenih u naših 17 grana koje čine Ujedinjene granske sindikate NEZAVISNOST. Sama ta činjenica govori da mi dnevno imamo bar jedan uspeh na tom planu. Ja ne brojim štrajkove, brojim samo pobede za stolom. Da se bije može svako, da uspešno pregovara, tek poneko. U evropskim sindikatima preko 80 % sporova se rešava za stolom, ali, oni kada moraju da se tuku, onda izađu svi da se tuku. Meni se ne jednom desilo da me neki članovi optužuju što nisam štrajkovao za njih. Na stranu to što bi to bilo i nezakonito, ali sindikat nije šalter na kome naručujete sve i svašta, od svinjske polutke do štrajka, i to sve za manje od tri eura koliko iznosi prosečna sindikalna članarina u Srbiji. Ne može niko da se bolje bije za vaša prava od vas samih. Kod nas je obrnuto : odoh ja na pecanje, a ti se u međuvremenu izbori za moja prava. Kakva tuča sa policijom, kada većina radnika i dalje misli da je 1. Maj komunistički praznik koji se, iz nužde, slavi uz nešto na ražnju. U Srbiji i dalje mnogi misle da 1. Maja treba nešto da se slavi.

Gospodine Canak, Da li je "Nezavisnost" povezana sa sindikatima u regionu - s kim imate saradnju u BiH ili Hrvatskoj? Po cemu se "Nezavisnost" razlikuje od drugih sindikata u Srbiji? Sta je uvom trenutku jedan - najveci problem sindikalnog pokreta u zemlji koja je u tranziciji - kao Srbija?

Mi imamo odnose sa svim sindikatima u regionu, od Triglava do Đevđelije. Ovo sa Đevđelijom je poetsko preterivanje, jer sa njima nemamo neke naročite odnose, kažu nismo dobri Srbi, ponavljam, Srbi, ne Makedonci. Sa hrvatskim sindikatima i SSSBiH imali smo odnose i u vreme rata, kada smo zbog toga trpeli užasne pritiske. Ali, da se sve ponovi, ja bih isto uradio. Ima mnogo činjenica koje nas čine drugačijim, ali, ja ću ovde navesti samo jednu. Mi smo nastali odozdo, ne odvajanjem neke frakcije iz tadašnjeg jedinog sindikata. Iz toga proizilazi druga veoma bitna činjenica : na naše delovanje nikada nije uticala nijedna politička stranka. To je jedan od razloga zašto nas niko u Srbiji ne voli. U Srbiji je sve isparcelisano, gotovo na plemenski način, između stranaka, samo mi štrčimo svojim zalaganjem za slobodnog građanina koji bira sindikat i stranku, a ne obrnuto.

Kada ce biti te opstenarodne pobune za osnovna ljudska prava?

Da biste se bunili zbog bilo čega potrebne su najmanje tri predpostavke : da ste svesni činjenice da vam nešto neotuđivo pripada, da vam to nedostaje ako vam neko uskrati, i, da ste spremni da se za to borite. Ima još jedna, možda najvažnija, osećaj solidarnosti, odnosno, da se osećate uskraćenim i onda kada neko ugrožava moja prava. U Srbiji, uglavnom, ničega od toga nema.

Brane u kojoj si ti bio brigadi na ratistima u BiH? Znam ja tebe bio si komandir ali ako ne odgovoris ja cu ti reci.

Kaži, brate, ako Boga znaš ! Hoću da otkrijem i taj deo svoje ličnosti. U toku svih tih prljavih ratova bio sam strani plaćenik i domaći izdajnik, Alijin i Franjin agent, išao u Sarajevo dok su ga Marsovci bombardovali, nosio hranu, lekove, baterije za tranzistor i one druge za lampe, u Zagrebu potpisivao sporazum o saradnji sa hrvatskim sindikatom, ali, stalno sam osećao da mi nešto nedostaje, da jedan deo mene nije čak ni meni poznat. Ko zna, možda i penziju dobijem, jer za ono prvo izgubio sam posao i bio prokazan. Ovako bih se za sve oprao, pogotovo što se to u Srbiji i dalje mnogo više ceni, mislim to, komandir naših ( ili njihovih, svejedno ) u BiH. Mada, nemoj mnogo glasno, da ne čuju oni u Hagu.