SHKELZEN MALIQI ONLINE

Ima li sustinskih razlika u programima vodecih politickih stranaka na Kosovu? U kojim kategorijama mogu se Kosovske politicke partije ubrojati, to jest, ima li 'desnice' i 'levice' na Kosovu?

Politicke partije na Kosovu jos uvek nisu ideoloski profilisane do kraja. Na Kosovu smo od ’90 godina imali ogranke pokreta za nacionalno oslobodjenje, a ne patije u klasicnom smislu reci. Ipak, levo i desno se manje vise prepoznaju po ideoloskom profilu konfrontiranih ogranaka pokreta. Kosovsku levicu cine partije koje su nikle iz bivsig marksisticko-lenjinistickih i enveristickih grupa, koje su i stvorile OVK i zapocele ustanak 1997 i8 1998 godine. Kosovska desnica okupila je antikomunisticke, konzervativne i tradicionalisticke slojeve drustva, najveci deo njih okupljen ok DSK i preminulog lidera Rugove.

I nderuari zotëri Shkelzen pyetja ime është a po e rrezikon të ardhmen e Kosovës grabitja e fondeve publike nga pushtetarët. Kamer Borovci nga Kamenica

Në përgjithësi Kosova po kaolon një periudhë të ndërtimit të kapitalizmitg të egër dhe të greabitjeve të shumta, por nuk besoj se këto dukuri janë të përjetshme dhe se mund të rrezikojnë ardhmërinë e Kosovës. Demokracia që po ndërtohet ka fuqi të mjaftueshme mkorrigjuese. Mjeti mmë i fuqishëm kundër korruptimit janë mediat. Nëse arrijmë që mediat ti mbajmë të pavarura, do ti ndalet hovi edhe korrupsionit.

blagodarim Mr Maliqi, kolika je plat prosvjetnih radnika?

Plata prosvetnih radnika je manje vise na nivou plata u regionu, dakle mala i nestimulativna. I nisu samo plate problem, vec i degradirani socijalni status prosvetnih radnika. Oni su i ranije imali relativno male plate, ali su imali ugled i uticaj. Danas nemaju ni ugled ni pare i to ugrozava sam obrazovni sistem, koji je veoma vazan za napredak drustva.

Postovani humanista Maliqi, Da li ima nade za bolje i praevdno Kosovo? Mislim na sve one nesrecnike kojima je uskraceno pravo na imovinu, rad, slobodu kretanja. Ukratko da na Kosovu ljudi zive kao u Kanadi.

Nikome na Kosovu nisu zakonski uskracena prava koje spominjete. Problem sa slobodom kretanje je vise psiholoski nego li pravni. Sigurno je da postoji odredjeni rizik za Srbe ako bi zelei da se slobodno krecu po celom Kosovu, ali isto to vazi i za Albance ako bi zeleli da se slobodno krecu na Severu Kosova ili srpskim anklavama. Jedan od naxsledjenih problema je i onaj sa komuniciranjem. Srbi uglavnom ne znaju albanski jezik, i to im otezava komunikaciju i sporazumevanje. I Albanci, narocito oni mladjih generacija, ne znaju srpski. Kosovo ce postati kao Kanada kada se prevazidju deobe i nepoverenje. Ja u poslednje vreme sve vise saradjujemk sa kosovskim Srbima i onim koji dolaze iz Beograda i Srbije, i znam da se oni slobodno krecu i komuniciraju, iako im ja savetujnem da ipak budu oprezni. Mislim da ce veoma skoro prestati potreba i da budemo oprezni.

Postovani G. Maliqi, Koje je Vase misljenje o ostrom sukobu izmedju Kosovske vlade i opozicije u njihovoj borbi za stavljanje pod politicku kontrolu Pristinskog Univerziteta. Kakav je Vas predlog resenja kojim bi se polako poceo ''oporaviti'' PU? Hvala Vam na odgovoru i sve najbolje.

Pristinski univerzitet nazalost nije reformisan i vec poodavno je veoma politizovan i u mnogim segmentima nekompetentan i okupiran od kuazinaucnika i kuaziprofesora. Ne znam koje je pravo resenje za problem, ali smatram da treba napraviti ozbiljnu ne politicku, vec drustvenu intervenciju da se stvari dovedu u normalu. Mozda treba odustane od ideje i prakse mega universiteta, kakav je PU bio u proslosti a i danas. UP treba da smanji broj studenta na racionalnih 6 do 8 hiljada za koliko Koxsovo ima para, kao i da se otvori drugi regionalni javni universitet u Prizrenu ili Peci, sa nekih 4000 studenata. Kao kompenzacija kosovsko drustvo treba da stimulise razvoj ozbiljnih privatnih univerziteta, pa ko ima para i mogucnosti neka se skoluje sam, a oni koji nemaju para a talentovani su mogu da se skoluju na javnim univerzitetima..

Tungjatjeta Zoti Shkelzen! Ju pershwndes, dhe shfrytezoj rastin per tju pyetur, se cilet jane disa nga perfaesuesit e elites politike serbe, qe perfaqesojne ate qe mund te thuhet "mendimi i ri politik serb", domethene, qe bine dakord me realitetin, se Kosova duhet te behet e pavarur? Dobar dan gospodine Shkelzen! Pozdravljam vas i hteo bih da vas pitam koji su predstavnici srpske politicke elite, koji predstavljaju ono sto bi se moglo zvati "novi politicki srpski misao", odnosno oni koji se slazu sa realitetom da Kosovo treba da bude nezavisno? Skender Shehu

Mislim da celokupna srpska politicka elita, osim nekih radikalnih krugova, vise nema iluzija o Kosovu. Svi znaju da je Kosovo izgubljeno za Srbiju. Razlike su samo u nacinu predaje Kosova, neki misle da moze i treba da se izvuce sto vise, ako ne deo teritorijem, onda odredjene kompenzacije. Najhrabriji i najdalekovidiji su sigurno oni koji nezavisnost Kosova vide kao nesto sto hitno treba da se uradi zato sto ce se sama Srbija osloboditi od tereta koji onemogucava demokratizaciju i brzi razvoj same Srbije.

zdravo skeljzen, srdacni pozdravi od faika dizdarevica iz pariza...Nadam se da ce kosovo uskoro postati nezavisno, bez vecih problema!pozdravi mi vetona suroja!

Postovani Dizdarevicu. Drago mi je da vas cujem i ovako preko interneta. Mislim da ce vam se zelja ispuniti i da ce i Kosovo, mkao i Crna Gora, uskoro biti nezavisni. I kada jednom zavrsimo sa ovim deobama i novim drzavama, onda cemo tek biti u pravim pozitivinim iskusenjima da se integrisemo, da stvorimo iz temelja nove i zdravije odnose, koji ne moraju biti kao oni nekadasanji, ali interesno verovatno ukorenjenjiji i stabilniji. Kada su mi poslednjih godina neki ljudi spominjali onaj cuveni argument “zasto da se delimo danas, kada nas sutra opet ceka integracija?”, ja sam im kao protivargument spominjao jednu mataforu, onu o Sueckom kanalu, koji je fakticki razdvojio Afriku od Azije, ali je interesno i u smislu napretka civilizacije i komunikacija, zapravo vise doprineo integraciji nego razdvajanju. Podele bicvse Jugoslavije nisu bile cilja same po sebi, i sigurno je da su procesi rastakanja mogli biti sporazxumni i bez zrtava i razaranja, ali oni su na neki nacin bili neophodni da bi se doslo do nulte pozicije za cite racune.

Postovani Gospodine Maliqi, Najpre, zelio bih koristiti prliku da Vam se najisreknije zahvalim za Vas toliko potreban i neophodan doprinos ka toliko bolnom procesu stvaranja demokratskog drustva na Kosovu i u celom regionu. Vas izvanredan akademski pristup tretiranju najvaznijih tekucih problema pogotovu na prostorijama eks-Jugoslavije svrstava vas medju najboljim analticarima sadasnjice. Sef UNMIK-a na Kosovu, Gospodin Søren Jessen-Petersen, nedavno je potpisao zakon za Radio Televiziju Kosova, kojeg je prethodno odobrio parlament Kosova. Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste mogli biti toliko ljubazni da nam kratko objasnite sadrzinu i cilj ovog zakona. Kakvo je Vase misljenje o gorepomenutom zakonu i koji je po Vama najbolji moguci status RTK-a kao medijskog servisa. Sta mislite o Agimu Zatriqiju kao generalnog direktora RTK-a i kako biste ocenili njegov dosadasnji rad? Mnogo Vam hvala unapred. Puno zdravlja i uspeha Vam zelim u Vasem daljem radu i u zivotu uopste.

Kada nas je zahvatio kovitlac istorije, - bio je neocekivan i razoran – svako se snalazio kako je umeo. Pitanje je koliko smo mi kao pojedinci u tim uslovima mogli da doprinesemo demokratizaciji drustva,. Ja sam uvek bio ubedjen da je akademski pristup i analiticka racionalnost bila nedovoljna i zakasnjela reakcija na stihiju. Ali, u svakom slucaju, hvala na komplimentu. Sto se ticce zakona o RTK, pricca je slozzena. Ne znam da li mogu u malo reci da sazzmem susstinu slucaja. Stvar je u tome da Kosovo ima odlican koncept za javnu televiziju – u Ustavnom Okviru Kosova RTK je definisan kao javni servis nezavisan od vlade i centara moci – ali ne i instrumente koji bi dugoroccno osigurali opstanak i nezavisnost RTK. Kada su medjunarodni protektori osmislili RTK i uopsste sistem elektronskih medija na Kosovu, nisu bili slozzni. Evropljani su bili za javni servis, amarikanci za privatne televizije. Otvorene su tri TV stanice sa nacionalnim frekvencimaja, RTK, koji je podrzzan od OSBE i Evropske Unije transmitera (EBU), i dva “privatna” kanala Koha vizion i RTV 21, koji je finansiran iz americckih fondova. Medju ovim tlevizijama vodi se ostri rat ko ce najvise profitirati od reklama, sada sve imaju mogucnosti za to, ali se privatne bore da se RTK-u ogranice ili ukine pravo na emitovanje reklama. S druge strane, RTK napadaju vlasti i centri politicke moci, koji bi zeleli da imaju neku vrstu drzavne ili partijske televizije. Zakon o RTK-ku je korak nazad u odnosu na status koji je predvidjen za RTK u Ustavnom okviru Kosova, kao javnog servisa nezavisnog od vlasti i centara moczi. Prema ovom zakonu predvidjeno je da se fondovi koji se ubiru za RTK od obavezne pretplate (preko placanja raccuna za struju, taj sistem nije perfektan) Ja sam pasimista kada se radi o mogucnostima da RTK ostane nezavisan. Sto se tice Agima Zatricija, on je bio direktor i drzavne i javne televizije, i posto mu je vec istekao mandat i ostaje na polozaju samo zato sto jos nije izabran komesar za medije i bord, ja mu predvidjam da ce za njegovu karieru najbole biti ako bude vodeo i neku privatnu televiju, ali ne ove privatne koje se finansiraju uglavnom od budzeta americkih poreznika, vec od onih koji ce investirati svoj vlastiti kapital. Nekolio velikih finansijskih bosova odoavno se pripremaju da udju u tv biznis, i verujem da su neki od njih mozda vec kaparisali Zatricija.