Nenad Prokić odgovara na vaša pitanja

Postovani G. Prokicu,<br /><br />Realno, kada stanete i razmislite, kako cemo se izvuci iz ove lose situacije - na dugi rok?<br /><br />Sta je resenje za ovu zemlju?

Modernizacija.

Da li ce drustveno-politicka previranja u Srbiji dovesti filmsku i pozorisnu umjetnost do zastoja u novim ostvarenjima fima i pozorisne scene...

Postovani gospodine Prokicu,
Vladimir Gligorov je u u zborniku radova pod nazivom: Svedocanstva - Zoran Djindjic: etika i odgovornost", Beograd 2006, ISBN 86-7208-123-4, S. 153-154, rekao izmedju ostalog sledece. Citat.
"Legalizam se ne razlikuje od pragmatizma po tome što se smatra da
ciljevi ne opravdavaju sredstva, već po tome što se i sami ciljevi moraju
opravdati, a to dovodi do ograničavanja sredstava koja se mogu koristiti.
Pre svega kada je reč o proceduri odlučivanja i o oslanjanju na opšta načela.
Možda je zanimljivo uporediti Đinđićevo hapšenje Miloševića, što mu je
veoma zamereno, sa politikom dobrovoljnih predaja koju sprovodi Koštuničina
vlada. Koja je politika više u skladu sa makijavelizmom? Nema sumnje
da je prvobitna kritika, da je potreban zakon o saradnji sa Haškim tribunalom
da bi se mogao bilo ko uhapsiti, bila na mestu. Ako pretpostavimo da
je takav zakon postojao, tada prigovor na hapšenja više ne bi stajao. Uzmimo sada politiku dobrovoljnih predaja. Nema sumnje da se ta dobrovoljnost
na različite načine stimuliše. Je li to makijavelizam? Nema sumnje da cilj
opravdava sredstvo, ali nema sumnje ni da sredstvo nije baš u skladu sa idejom
vladavine prava. Jer se nečija sloboda može samo legalnom i legitimnom
prinudom ograničiti, a ne može se zahtevati da se to čini dobrovoljno." Kraj citata.
Moje pitanje. Da li je uvodjenjem vrlo diskutabilnog pojma "dobrovolje predaje" u noviju istoriju srp. diplomatije Srbija time stavila tacku na svoje postojanje kao pravna drzava?