DRAGAN KOJADINOVIĆ

Postovani gospodine ministre, nije mi jasno zasto Srbi u svojim skolama ne uce da se pravoslavlje rasirilo po Balkanu, tj da su mnogi krajevi po Balkanu posrbljeni zahvaljujuci Turcima - Osmanlijama ? To je najobicnija istorijska cinjenica iako sakrivena od Srba, da su tokom svoje vladavine na Balkanu Turci procerivali katolicke fratre, jer nad njihovim poglavarom - Papom nijesu imali nikakvu kontrolu i Papa im je bio smrtni neprijatelj. U isto vrijeme Turci-Osmanlije su komandovali pravoslavnim patrijarsima jer su im ovi bili pod kontrolom. Zasto su ove jednostavne istorijske cinjenice sakrivene kod Srba ? Pozdrav Suverenista iz Podgorice

Da li je taco da jedino KARIC CE USPETI DA SACUVA KOSOVO tako on izjavljuje,jer vi ostali ste neposobni korumpirani i vec ste proali koovo.

Čim ste poverovali da on to može, onda je pitanje da li Vam treba odgovarati. Ali da ne bude loš prizvuk, gospodina Bogoljuba Karića znam oko 25-30 godina i mogao bih mnogo dobrog da kažem o njemu. Ipak, činjenica je da on nije čovek koji može spasiti Kosovo, niti to može učiniti bilo koji pojedinac. Moramo shvatiti da je problem Kosova veliki problem i da nema pravog rešenja bez dijaloga sa svim građanima Kosova, dakle i sa Albancima. Jednostavno, mislim da će i oni, odnosno oni najekstremniji među njima, shvatiti – kako vreme bude odmicalo – da se nalazimo u 21. veku i da međunarodna zajednica neće podržavati bilo kakav oblik terorizma i da moramo živeti jedni pored drugih, ako ne možemo ziveti jedni sa drugima. Mislim da ne treba Kosovo koristiti za sticanje bilo kakvih političkih poena, pa ni jeftinih politickih poena.

Gospodine Kojadinovicu, zasto se toliko manipulise u vezi statusa Kosova kada Povelja UN jasno kaze da je nemoguce nezavisno Kosovo? I dokle ce na srpskim okupiranim teritorijama da se gradi narko drzava pod plastom nekih "evropskih standarda"?

Mislim da je u startu, pre 60, 20 ili možda 15 petnaest godina, kada su počeli da duvaju nemirni vetrovi ovim delom Balkana, stvar je ispuštena iz ruku jer se nije pošlo od onoga što je razumljivo čitavom svetu: pitanje imovine i pitanje vlašnistva. Ovi dokumenti na koje se pozivate jasno ukazuju da je neosporno da su Kosovo i Metohija deo Srbije, dakle vlasništvo države koja se zove Srbija. Ali, ne znam kako, nametnuto je mišljenje "čije ovce, toga je i livada", što ne vazi ni u Teksasu, ni u Alzasu, ni bilo gde. Jednostavno, ako uslovi ne dozvoljavaju zajednički suzivot, ili ako ne daj Bože na Kosovu ne bude nijednog Srbina, to još ne znači da ono treba da bude teritorija koja treba pripasti nekom drugom. Mi vidimo, recimo, da na Floridi ima sve više Kubanaca, u pojedinim delovima Teksasa sve više Meksikanaca. Da li to znači da će Florida jednog dana biti deo Kube? Ne znači, naravno.

Gospodine Kojadinovicu, dokle ce Srbi sa Kosova da sanjaju o povratku srpske vojske na Kosovo? Dokle ce Srbija da podrzava ratne zlocince u Kosovskoj Mitrovici? Zasto oni koji su pocinili zlocine nad albanskim zivljem danas slobodno setaju u Srbiji?

Mnogo pitanja, a teško je dati jednostavan odgovor. Mi moramo jedni drugima da pogledamo u oči i moramo sami da zavirimo u sebe. Mislim na ljude koji su, eventualno, činili nedopustive stvari. Moramo da priznamo zločine, ako su počinjeni i da za to ne bude nikakvog opravdanja. Ne zato što je doslo vreme da se iskaju svi gresi, nego zato što je to ogomno, tesko nasleđe za sve potomke. Tu ne može da bude heroja. Kao što na Kosovu nema pobednika. Hoću da kažem da mnogi od nas moraju da budu bolji nego što jesu, ali i mnogi od Albanaca. Bilo kakva ideologija, bilo kakve ideje o stvaranju ne znam čega velikog ili prevelikog, ne sme nikada da bude nauštrb onoga što je najsvetije, a to su život i osnovna ljudska i civilizacijska prava. I ma koliko sada da traju ti sukobi i netrpeljivost, posle 100, 200 ili 300a godina doći ce se do toga da treba da zivimo zajedno i da ljudi treba slobodno da se kreću, bez nekih zajedničkih organa koji će se strogo deliti po nacionalnoj pripadnosti.

Gospodine Kojadinovicu,sta se krije iza plana decentralizacije koji vlada srbije zamislja na Kosovu?da li ste vi za podelu teritorija?Zasto ne kazete ljudima dole pravu istinu,nego manipulisete njima?

Ma, ne treba ljudima niko da govori šta je prava istina. Jednostavno, ljudi na Kosovu znaju šta jeste, a šta nije istina, šta jeste, a šta nije moguće. Ne mogu sebi dozvoliti da na osnovu nekoliko boravaka na Kosovu donosim neke velike zaključke. U svakom slučaju, Beograd pokušava da nađe neko pravo, ljudsko rešenje. Ako je jasno da nema nekog zajedničkog života, onda je jasno da bar u toj fazi treba da budu odvojeno. Ali, s druge strane, ne možete čitave delove jednog ili drugog naroda da stavite u neku vrstu geta. Mada je činjenica da u pojedinim delovima Kosova Srbi i pripadnici nekih drugih naroda žive u pravom getu. Nisam, recimo, imao prilike da odem u Prištinu, u taj soliter gde žive Srbi, a kažu da je to strašno. Imao samo prilike da vidim grozne uslove u kojima žive Romi u blizini Prištine i mislim da je to sramota, pre svega, za albanski narod. I zato kažem, u toj prvoj fazi, ako je potrebna neka administrativna podela – OK. Bolje i to, nego da u svakom momentu neko strahuje da će biti ubijen.

gospodine Kojadinovicu, ja sam ubijedjen, da ono sto ovih dana govore Seselj i Milosevic u Hagu govor i Srbije... Dali je to i Vase misljenje i zasto se jos niko, od srpskih zvanicnika nije ogradio od onoga sto ova dvojica govore? Da li je za Vas Sandzak pravo ime za tu teritoriju? Kako cijenite napore Bosnjaka u Sandzaku da se regionalno i administrativno organizuju i politicki ustroje? Da li je Vas predsednik Draskovis,jos spreman da na Sandzak dodje na bijelom Konju i sece ruke onima koji nose sandzacku ili tursku zastavu? Mahmut Kolasinac, prof.

Pustimo sada tu terminologiju. Mi pokušavamo preko nacionalnih saveta da rešimo neke egzistencijalne probleme, i kada je u pitanju Sandžak i kada su u pitanju drugi delovi Srbije. Razgovaramo otvoreno o tome, baš kao kad je bilo pitanje jezika Bošnjaka. Ovo je 21. vek i krenuli smo u proces demokratizacije društva. Nijedna strana ne treba da bude čvrsto ukopana na pozicijama koje su nas i dovele do prekih pogleda, do ratova i svega ostalog. Dajte da razgovaramo. Sve ono što je opravdano, apsolutno će imati podršku ove vlade. Ne bih sada govorio ni o kakvim belim konjima, zastavama… Pustite tu terminologiju. Dajte da vidimo šta možemo jedni za druge da učinimo. Što se tiče Miloševića i Šešelja, mislim da su građani 5. oktobra 2000. godine, ali i u brojnim protestima pre toga, najbolje pokazali šta misle o takvoj politici. Pravo da Vam kažem, ja sada nemam ni neku želju da pratim šta oni govore, pa možda stoga i ne ulazim u komentarisanje. Mozda i zato što je većina građana Srbije pokazala da je ta politika prošlost I da nikada više neće biti njena budućnost. Siguran sam da su građani dovoljno svesni, pametni i obrazovani, da mogu bez bilo čijih komentara da shvate šta je dobro za ovu zemlju.

- Gospodine Kojadinovicu, koliko Vlada Srbije ulaze sredstava za razvoj kulture nacionalnih manjina, kao i razvoj njihovih institucija, konkretno mislim na Bosnjake?

Sta ce Srbija da preduzme da li ce ostati mirna ili se dici na ustanak i rat ukoliko i zvanicno Ujedinjene Nacije i ostali svet priznaju Kosovo kao nezavisnu drzavu i time automatski odlazak Kosova kao dela teritorije Srbije?

Ne vidim na osnovu kakvog prava i kojih normi oni mogu tako nešto da odluče, ali činjenica da je bilo nečega u našoj istoriji što bi moglo da posluži kao matrica, kao što je činjenica da mi tada nismo bili spremni za takve nasrtaje i takve odluke. Ne bih govorio o tome da postoji mogućnost ponovnih ratova, ali činjenica je da ogroman broj građana Srbije nosi Kosovo i Metohiju u svojim genima i u svojim venama. Ono je zaista za nas neka vrsta Jerusalima, sveto mesto i sve što je vezano za njega tiče se svakog od nas. Ali opet kažem: ja nikad ne bih razmišljao o tome da bi pitanje Kosova i Metohije trebalo rešavati ratom. To nije perspektiva. Treba da se rešava razgovorima i dogovorima. Tako da za razgovore koji sada treba da uslede zaista verujem da nisu samo puko zadovoljenje forme (pre svega mislim na albansku stranu) i da ćemo ići ka tome da nađemo rešenje kako da živimo zajedno. Ako bude samo ispunjenje neke puke forme u cilju otčepljenja ili proglašenja republike, to će onda biti situacija u kojoj neće nikada biti mira, a rat dugoročno ne odgovara ni jednima, ni drugima.

Da li je moguce realizovati kompenzaciju-nadoknadu gubitka Kosova sa dijelom teritorije nezavisne drzave Bosne koja se danas zove "srpska republika" mirnim demokratskim nenasilnim civilizovanim putem bez upotrebe nasilja i otvaranja novog rata izmedu ostatka teritorije Bosne koji se zove "federacija" a da se ne mijesa Amerika,Nato, Ujedinjene Nacije i Evropska Unija i da li Srbija i Srbi imaju kurazi snage vojne i politicke i ekonomskofinansijske za jos jedan neizvjestan sukob i rat i sa Muslimanimai Hrvatima u Bosni i sa njihovim prijateljima pomagacima Amerikom,Natom,Evrounijom i UjedinjenimNacijama.Da li se to smije desiti Srbinu?

Koliko konstatacija u jednom pitanju. Činjenica je da, kada svet na pravi način bude video ono što je u osnovi ovih sukoba, a to je pre svega ekstremni terorizam i separatizam, onda će izvući osnovnu podlogu za sve te sukobe. Naravno, i mi sa srpske strane treba da obuzdamo sve one koji su za agresivan pristup i za jednostavna i jednostrana rešenja. Mislim da se i svetskog mnjenje kreće u tom pravcu i da – ne mogu da kažem "na srecu" – terorizam ima samo jedno lice i ne može da se toleriše bilo gde u svetu. S druge strane, mi kao Srbi treba da razmišljamo gde smo grešili proteklih 60 godina. Zašto su nas Albanci, ili pojedini Albanci, doživljavali kao neprijatelje? Da li su u pitanju bile samo nasleđene predrasude, koje smo i mi imali prema njima, ili je nešto drugo, suštinsko bilo u pitanju? Ne verujem da su tu presudni neki verski ciljevi. Možda i jesu, ali zašto i mi i Albanci dozvoljavamo sebi da potpadnemo pod uticaj takvih stremljenja i zašto se neki među nama pretvaraju u vojnike koji izvršavaju ne znam čije naloge. Što se "kompenzacije" i "bartera" tiče, oni se mogu samo odnositi na trgovinu robama, a kada su u pitanju teritorije na kojima žive ljudi, onda je jasno da sa njihovim sudbinama niko nema pravo da trguje. Na bilo koji način.

Postovanje gosp.Kojadinovicu, Kako gledate sa ove distance vrijeme kada je poceo da buja srpski nacionalizam sa pjesmom "ko to kaze, ko to laze Srbija je mala, nije mala nije mala tri put ratovala, i opet ce i opet ce ako bude srece". Mislim da ste jedina nacija koja priziva uz pjesmu ratove i koja im se raduje. Zalosno. Na kraju zelim ipak reci nesto pozitivno kada se tice Vas i Vaseg stranackog lidera gosp.Draskovica. Dakle negdje 1993 i pored cetnicke ikonografije koja je simbol Vase stranke gosp.Draskovic je osudio Karadziceve cetnike i cini mi se otprilike ovako izjavio < da sam sada u Gacku bio bih na stranu Muslimana > kako vi gledate na tu izjavu? Uz nadu za jedan iskren odgovor budi te pozdravljeni i zelim vam uspjeha u daljem radu. Tafilj Markovic/NL

Ne bih ja to tako jednostavno ocenjivao. Jednostavno, u jednom trenutku na Balkanu su proključali mnogi nacionalizmi, ekstremni nacionalizmi. U stvari, mislim da je pre bilo reči o ogromnom strahu i nepoverenju koje je zavladalo među ljudima i da je to bio osnovni zamajac svih kasnijih ratnih sukoba. Ako bi se optuživao samo jedan narod, mi bismo verovatno došli u opasnost da se nešto slično ne daj Bože ponovi za deset, 20 ili 50 godina. Činjenica je da na pravi način nismo analizirali našu istoriju i neke ranije sukobe, pa smo dozvolili sebi posle Drugog svetskog rata (koji jeste s jedne strane bio oslobodilački, ali je s druge strane bio i obračun ultranacionalnih stremljenja), da nam se dogodi nešto slično, možda čak i krvavije. Možda sada još nije prava atmosfera, jer su rane još otvorene, da se vidi šta je bio pravi uzrok i ko je koliko tome doprineo. Ako se samo jedan narod okrivljuje, onda – ponavljam – nismo na dobrom putu. Što se tiče gospodina Draškovića, kao i Srpski pokret obnove i on lično, tako i "Studio B" koji sam vodio deset godina, sve vreme se zalagao za nešto sasvim drugo, ne za rat. I zbog toga smo vrlo često optuživani od mnogih za izdajstvo, za opiranje nekim osnovnim nacionalnim interesima itd. Ali, činjenica je da smo mi na samom početku tih sukoba znali da je zajednički život budućnost, a da rat ne može da donese ništa dobro, što se pokazalo kao tačno.