Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je 17. aprila imao "otvoren razgovor" sa direktorom OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Mateom Mekačijem.
"Razgovarali smo o svim aspektima preporuka, kao i o mogućim rešenjima u pojedinim otvorenim pitanjima, čime bi se doprinelo atmosferi većeg međusobnog poverenja, ali i veće odgovornosti svih aktera", naveo je Vučić nakon sastanka na Instagramu.
On je dodao da je u razgovoru sa Mekačijem istakao da "demokratija, kao proces koji se stalno razvija, uvek ostavlja prostor za poboljšanja na svim poljima od značaja za građane, pa tako i za unapređenje izbornog procesa".
Mekači se dan ranije sastao sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivicom Dačićem, koji privremeno vrši funkciju premijera do izbora novog.
Direktor ODIHR-a posetio je Srbiju dok se u Skupštini na poziv Brnabić sprovode konsultacije sa poslaničkim grupama o primeni preporuka te organizacije nakon izbora 17. decembra.
U finalnom izveštaju ODIHR-a o decembarskim izborima u Srbiji navedeno je, između ostalog, da je njima "dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike".
ODIHR je u izveštaju o izborima u Srbiji izdao 25 preporuka za unapređenje procesa.
Poslanici opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" (SPN) uputili su Brnabić predlog o izmenama i dopunama Ustavnog zakona sa idejom da se beogradski i ostali lokalni izbori održe istovremeno, do kraja ove godine.
Brnabić je 16. aprila izjavila da ne prihvata taj predlog, ocenivši da je on suprotan Ustavu Srbije.
Ona je ponovila da prihvata deo prethodnih zahteva koalicije SPN i nevladinih organizacija, a da u to ne spada odlaganje izbora za Skupštinu grada Beograda koji su zakazani za 2. juna.
Beogradski izbori ponovo su raspisani, jer nakon glasanja u decembru 2023. nijedna lista nije osvojila većinu za formiranje vlasti u Beogradu.
Nedeljama nakon izbora u Srbiji su se održavali protesti sa kojih se zahtevalo poništavanje izbora i raspisivanje novih po drugačijim uslovima.
Opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" i NADA optužile su vladajuću koaliciju predvođenu Srpskom naprednom strankom (SNS) za izbornu krađu.
Na brojne nepravilnosti tokom vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora održanih 17. decembra u Srbiji ukazale su i međunarodne i domaće posmatračke misije.
Vlast je u više navrata negirala da su postojale ozbiljnije izborne neregularnosti.
Evropski parlament je u februaru usvojio rezoluciju kojom se od vlasti u Srbiji traži da omogući međunarodnu istragu o navodnim nepravilnostima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda.
